Che zivot i smrt

Admin · Admin on Thu 28 Aug - 22:28

Odavno je poznato da je najteže ostvariti već unapred upisane
pobede: ne možeš ništa da dobiješ, a izgubiti možeš mnogo. Ispričati
život Če Gevare? Ništa lakše od toga! Baš kao što i Marku Tvenu nikada
nije bio problem da ostavi pušenje – to je uspeo da učini bar hiljadu
puta. Šalu na stranu, objavljivanje romantizovane biografije slavnog geriljerosa
iz Latinske Amerike nosi sa sobom dosta rizika i ostavlja uzan
manevarski prostor: kako reći nešto novo a ne ponavljati ono što se
čulo već toliko puta? Kako ponoviti bezbroj puta rečeno a da to ostane
jednako zanimljivo? Ali, upravo u tom prostoru, novi detalji, činjenice
ili pogled sa drugačije strane mogu dobiti istaknutiju vrednost. To je
upravo ono što je pokušao da uradi Borislav Lalić svojom novom knjigom
„ Če Gevara: život, smrt, legenda“, koja se u već dugo aktuelnoj popularno-pučkoj akciji knjiga na kiosku
ovih dana pojavila u izdanju „Večernjih novosti“, u fantastičnom tiražu
od dvadeset hiljada primeraka; kao drugo izdanje knjige koju je objavio
pre desetak godina.

Temeljno proučivši veliki
broj spisa o Gevarinom životu, kombinujući ih sa čitavim nizom uvida iz
prve ruke , Lalić pitko ispisuje stranice o životu, smrti i potonjem
mitu Ernesta Če Gevare, nesuđenog argentinskog lekara iz Buenos Airesa.
Tako među vrednije domete ove knjige spadaju razgovori u četiri oka sa
brojnim još preostalim insajderima – a što Lalić može da zahvali svom
višegodišnjem iskustvu dopisnika iz Južne Amerike i kontaktima tim
poslom stvorenim – od Alberta Dijaza Korde, autora slavnog portreta Če
Gevare, pa sve do kontroverzne i tajanstvene osobe, bivšeg ministra
pokajnika unutrašnjih dela Bolivije (u izgnanstvu) Antonija Argedasa,
koji je stavljajući svoj život na kocku uspeo da pošalje na Kubu prvo
Gevarin dnevnik iz Bolivije, a potom i njegove odsečene šake.
Zanimljivo je da je čuveni portret, koji i danas krasi mnoge postere,
majice i knjige širom sveta, zapravo nastao slučajno: „...U tom
slobodnom hodu, odjednom sam 'uhvatio' Čea. Bio je usamljen i
zamišljen. Sa njegove desne strane videla se samo jedna grana palme, a
sa leve nečiji profil. Zagledao sam se u njegov lik. Delovao mi je
veoma ozbiljno i odsutno. Ništa posebno. Ali, ipak sam škljocnuo. Neka
se nađe. A onda sam, kao da sam se nečega prisetio, na brzinu okrenuo
'lajku' na vertikalnu poziciju i okinuo još jednom. Između ta dva
snimka nije moglo biti većeg razmaka od deset sekundi... Če je ubrzo
potom otišao sa bine. Sve se odigralo sasvim slučajno...“

Takvim
i sličnim detaljima knjiga obiluje. Spomenimo na ovom mestu samo još
jednu, između mnogih, anegdotu. Če Gevara je izabran za guvernera
kubanske narodne banke tako što je – umoran i bunovan – na Kastrovo
pitanje „ima li među vama ekonomista?“, razumevši ovo kao „komunista“,
refleksno podigao ruku. Ne treba govoriti koliku danas kolekcionarsku
vrednost imaju novčanice iz tog perioda, sa jednostavnim potpisom „Če“.
Pored manje–više poznatih i korektno ispričanih biografskih detalja,
knjiga je posebno vredna u još nekoliko delova. Objavljeni su delovi
dnevnika koji je geriljeros vodio u prašumama Bolivije, što
visoko naglašava autentičnost ovog štiva. Za pohvalu je i završni
odeljak „hronologija“, gde su u najkraćim crtama hronološki ponovljeni
svi bitniji detalji iz njegove biografije. Takođe, ali ne i na
poslednjem mestu, Lalić se potrudio da obezbedi zaista veliki broj
fotografija iz svih perioda Gevarinog života, od kojih su neke izuzetno
ekskluzivne, poput snimaka iz Konga, revolucionarne Sijera maestre ili
trijumfalnog ulaska u Havanu. Pošto je reč o biografiji, bilo bi
svrsishodno da postavimo pitanje: ko je uistinu bio taj bolešljivi
argentinski lekar, koji je zbog astme čak oslobođen služenja vojnog
roka, i kako je moguće da na spomen njegovog imena zadrhti čitav
„zeleni kontinent“ i podigne se uzbuna, pa i panika velikih razmera u
SAD na akcije grupice odrpanih, gladnih i gologuzih gerilaca u
bolivijskoj nedođiji predvođenih el comandanteom lično? Na akcije koje jesu bile divovske i herojske, koliko i – pokazalo se – uzaludne i utopističke.
ŽIVOT
– Rođen je u dobrostojećoj porodici Gevara 14. juna 1928. kao
najstarije dete. Seli se u Alta Grasiju zbog povoljnije klime, oslobađa
se vojnog roka, odlazi na prvo putovanje po Argentini, upisuje
medicinski fakultet, kreće na avanturistički put po Latinskoj Americi
(koji je ovekovečen i u prošlogodišnjem filmu „ Dnevnik motocikliste“,
kao i istoimenom knjigom beležaka nastalih na putovanju) na kojem tek
zapravo shvata razmere bede i izrabljivanja širom kontinenta. Ti utisci
će mu ostati duboko urezani za ceo život i umnogome odrediti životni
put – do samog kraja. Vraća se u Buenos Aires i diplomira medicinu, gde
vrlo kratko radi kao lekar. Ali, ubrzo shvata da to nije ono čime želi
da se bavi. Kreće na put, s koga se više neće vratiti u rodnu zemlju.
Obilazi Peru, Boliviju, Panamu, Ekvador, a zatim i Gvatemalu, u kojoj
tada sve vri od podzemnih revolucionarnih strujanja i gde će dobiti
nadimak koji će ga zauvek obeležiti: Če. U Meksiku ubrzo upoznaje
mladog Fidela Kastra i konačno do tada nejasne slutnje i nagoni
dobijaju svoj jasan obris i cilj. Gevara je tražio nekog dovoljno
odvažnog i sposobnog da ga povede , Kastru je trebalo što više ljudi za
ostvarenje sna o invaziji i oslobađanju Kube. Tada se i prvi put ženi,
Peruankom Hildom Gadea, s kojom dobija i prvo dete.
Borbe
po kubanskim planinama traju duže od dve godine i nakon velikih
gubitaka Kastrove trupe – predvođene Ernestom Gevarom, jedinim strancem
među njima – pobedonosno ulaze u Havanu i okončavaju režim diktatora
Batiste. Dobija državljanstvo, postaje guverner narodne banke, ministar
industrije, putuje svetom popularišući kubansku revoluciju, ženi se
drugi put (Aleidom Marč), omiljen je na ostrvu. Jednostavno, sve je
naizgled na svom mestu. Međutim, avanturistička crta njegovog karaktera
ne dâ mu mira i odnosi prevagu nad težnjama da se uživa u dotad
stečenom. Ostavlja lagodan život, nestaje iz javnosti i predvodi
neuspešnu pobunu u afričkom Kongu, piše pismo Fidelu u kojem obaveštava
naciju da se odriče svih funkcija i kubanskog državljanstva, provodi
nekoliko meseci u ambasadi u Dar es Salamu, potom i u Pragu. U dogovoru
s Kastrom, iako je njegova intimna i stalna želja bila da podigne
revoluciju u svojoj Argentini, izbor pada na Boliviju, i pripreme za
stvaranje revolucionarnog žarišta koje treba da zapali „zeleni
kontinent“ mogle su da počnu.
SMRT – Temeljno
prerušen, toliko da ga i rođena deca i najbliži saradnici nisu
prepoznali, odlazi na svoj poslednji put. Nalazi povoljno, od sveta
dovoljno udaljeno mesto u selvama Bolivije i tamo obrazuje svoju
revolucionarnu ćeliju. U svemu tome značajnu ulogu igra Tanja „La
Gerillera“, koja posreduje između trupa na terenu i glavnog bolivijskog
grada La Paza. Moral gerilaca je visok, iako nedostaju hrana, lekovi i
kvalitetno naoružanje. Izvedeno je nekoliko uspešnih akcija, ali ono
što je od početka očekivano kao ključ na kojem će se lomiti koplja
uspeha ili neuspeha revolucije – priključivanje gerili brojnog lokalnog
seljaštva – uporno izostaje. Čak toliko da mnogi od njih postaju
doušnici vlade u La Pazu, koja formira specijalne odrede, uz obilatu
logističku i materijalnu pomoć Vašingtona, čiji je jedini cilj uhvatiti
Če Gevaru – živog ili mrtvog. Jedna dojava bila je tačna i pobunjenici
su uhvaćeni u klopku. Če je uhvaćen živ. U lokalnoj školi u La Igeri
ispitivan je od vojske i agenata CIA više od jednog dana, sve dok na
nadležnom mestu (i danas je sporno da li iz SAD ili samog režima
Bolivije) nije doneta odluka o njegovoj konačnoj sudbini: smrt!
Streljan je 9. oktobra 1967. godine na zemljanom podu seoske škole.
Odsečene su mu šake, a telo izloženo pogledu javnosti. Kontroverze oko
toga gde je i kako i da li je uopšte sahranjen podgrevale su maštu
milionima ljudi širom sveta. Kao činjenica ništa nije ustanovljeno pune
tri decenije, kada su, na informaciju jednog vojnika koji je tada bio
na licu mesta, iskopane njegove kosti pored stare aerodromske piste,
prenete na Kubu i tamo, uz sve vojne počasti, dostojno sahranjene. Šake
su na Kubu stigle mnogo pre toga, zahvaljujući herojskom gestu bivšeg
ministra Argedasa. Posebna zanimljivost knjige je temeljna analiza
kasnijih sudbina svih onih koji su učestvovali u lovu na Gevaru i
njegovoj egzekuciji. Lalić minuciozno secira, čoveka po čoveka, i
otkriva zapanjujuću istinu: svi progonitelji, a nije ih bilo malo,
završili su tragičnom smrću ili nekim teškim fizičkim ili duševnim
oboljenjem. Pojedini uz svesrdnu pomoć brojnih pristalica Če Gevare
širom sveta.

LEGENDA – Sama tragična smrt
označila je početak mita koji nesmanjenim intenzitetom traje i danas. U
čemu je tajna legende Če Gevare? Smatramo da je za odgovor na to
pitanje potrebno obratiti pažnju i na naizgled detalje, kao što je
pismo jednoj ženi istog prezimena, koja se interesovala da li su
rođaci. Ponekad takve male stvari mogu da kažu više nego čitavi tomovi
naknadnih biografija. „Poštovana drugarice, istinu govoreći, ne znam iz
kojeg kraja Španije potiče moja porodica. Moji su preci davno otišli
odatle trbuhom za kruhom, 'sa jednom rukom ispred sebe, a drugom
pozadi'. Ako ih ja tako ne držim, to je samo zato što je to krajnje
neudobno. Smatram da vi i ja nismo bliski rođaci, ali ako ste u stanju
da zadrhtite od srdžbe svaki put kada vidite nepravdu u svetu, onda smo
nas dvoje drugovi, a to je mnogo važnije.“ Verovatno se ta
tajna krije u specifičnoj kombinaciji više pozitivnih osobina, tako
unikatno povezanih u jednoj ličnosti. Pesnik, romantik, lekar,
avanturista, revolucionar, gerilac, sanjar, neumorni putnik – samo su
neke od osobina koje je Če Gevara nesumnjivo posedovao. Zaista, nije li
teško naći beskompromisnog revolucionara s romantičnim tendencijama ili
uzvišenog idealistu koji se „za svoju stvar“ ne libi uzeti pušku u
ruke? Če Gevara nije bio revolucionar iz kabineta, niti priprosti
gerilac bez vrhunskog teorijskog znanja i svesti. Ovaj tužni vitez od Anda možda je poslednji izdanak romantičnog i revolucionarnog idealiste koji je spreman da za dobro drugih položi i vlastiti život.

Upravo
u tome leži ključ popularnosti ovog neustrašivog gerilca, koji nije
mogao da trpi očiglednu nepravdu u svojoj zemlji, kontinentu, pa i
čitavom svetu. I to on, koji sâm nije rođen u siromaštvu i kome se
„sudbinski“ smešio bezbrižan život pripadnika više društvene i
ekonomske klase! Principijelno i moralno odbijajući brojne privilegije,
koje je većina njegovih saboraca, sada u promenjenim okolnostima, veoma
rado prihvatila. Za stvaranje neprolaznog mita svakako je zaslužna i
činjenica da je „umro na vreme“, ne davši priliku da kasnijim životom
bilo čime demantuje ideale za koje se žrtvovao i borio u mladosti, kao
brojni zadrigli pripadnici „ jagnjećih brigada“ širom revolucionarnih
prostora. Verovatno izvesnu ulogu u tako velikoj i istrajnoj
popularnosti igra i njegova ranjivost. Ernesto Gevara zaista nije bio
tip rođenog pobednika sa silničkim ili vlastodržačkim ambicijama. Krhka
građa i slabo zdravlje samo su dodatno naglašavali duhovnu snagu i
nepokolebljivost. Zbog toga i danas toliki mladi – godinama ili duhom –
ljudi širom planete, više ili manje svesno, makar instinktom, osećaju
potrebu za pojavom jednog takvog lika, u tako neherojsko,
konformističko, ponekad i otvoreno zločinačko doba. Mit s vremenom ne
jenjava. Naprotiv, dobija na snazi! Nije za čuđenje: iako razlozi zbog
kojih je Če Gevara tada obrazovao revolucionarnu gerilu nipošto nisu
uklonjeni, godine prolaze a osobe sličnih karakteristika nisu ni na
vidiku. To samo dodaje nestvarni oreol oko el comandantea i
zapitanost da li je on takav zaista i postojao, te sada još jasnije
može da se uvidi njegov istinski značaj i uloga, kao i to da li je
slučajno baš za njega jedan Sartr rekao da je najkompletnija osoba 20.
veka. Zbog jedinstvenog spoja tako različitih osobina, svako može da ga
doživljava na svoj način, ali ono što sve te privatne Gevare
nesumnjivo spaja jeste nada da ovaj svet može da bude i drugačiji, kao
i verovanje da on može biti nadohvat ruke, samo ukoliko se za njega
sami – izborimo!